Provera prava na rad za zapošljavanje u EU: kontrole dokumenata koje poslodavca čuvaju od suda

U EU, zapošljavanje državljanina treće zemlje bez važećeg radnog ovlašćenja nije sitan propust u papirologiji. To je upravo prekršaj zbog kog je i napisana Direktiva o sankcijama poslodavcima (2009/52/EZ), a odgovornost pada na poslodavca, ne na radnika i ne na agenciju. Direktiva obavezuje poslodavca da pre početka rada proveri da radnik poseduje važeću boravišnu ili radnu dozvolu i da kopiju tog dokumenta čuva sve dok traje radni odnos. Preskočite proveru ili zadržite radnika nakon što mu dozvola istekne, i izloženost ide do administrativnih kazni i odgovornosti za isplatu zaostalih zarada. U nekoliko država to znači i isključenje iz javnih nabavki. Ovo je operativni pogled na ono što poslodavac u EU mora da proveri prilikom prijema radnika. Pokazuje gde provere padaju i zašto vas dokument koji na papiru izgleda ispravno svejedno može odvesti na sud.

Direktiva postavlja obavezu, država članica postavlja detalje

Direktiva o sankcijama poslodavcima je donja granica, a ne jedinstveni pravilnik. Ona zahteva od svakog poslodavca u EU da pre nego što državljanin treće zemlje počne da radi uradi tri stvari: pribavi važeću boravišnu dozvolu ili drugo ovlašćenje za boravak, proveri da ona pokriva baš taj posao i sačuva kopiju ili evidenciju o njoj za vreme trajanja radnog odnosa, dostupnu inspektorima. Takođe zahteva da poslodavac obavesti nadležni organ o početku radnog odnosa u roku koji svaka država sama određuje.

Ono što direktiva ne radi jeste da usklađuje kazne ili rok čuvanja. Svaka država članica prenosi obaveze u sopstveno zakonodavstvo. Ona postavlja sopstvene novčane kazne i definiše koliko dugo se kopija dokumenta mora čuvati. Tu poslednju stavku svaka država određuje za sebe, pa proverite tačan broj za zemlju u kojoj se nalazi gradilište umesto da pretpostavljate jedinstveni broj na nivou EU. Obaveza provere je svuda ista. Računica oko kazne i prijave je lokalna.

Važeća dozvola nije i dozvola da radi za vas

Najskuplje pogrešno čitanje prilikom prijema radnika jeste tretiranje boravišne ili radne dozvole kao opšte licence. U većini država članica jedinstvena dozvola, kao i kombinovane radno-boravišne dozvole koje su joj prethodile, vezuju se za konkretnog poslodavca i konkretan posao. Dozvola izdata za zavarivača u jednoj kompaniji ne daje tom radniku pravo da počne kod vas. Ime poslodavca navedeno na dokumentu deo je onoga što tu dozvolu čini važećom.

Tako provera ide dalje od pitanja "da li je ova dozvola prava i da li važi" do pitanja "da li ova dozvola navodi baš ovog poslodavca i baš ovaj posao". Radnik koji stigne sa važećom dozvolom vezanom za prethodnog poslodavca jeste, za vaše potrebe, radnik bez ovlašćenja sve dok se ne izda nova ili izmenjena dozvola. Kako jedan dokument nosi i pravo boravka i pravo na rad, i zašto su razlike među državama bitne, objašnjeno je u tekstu jedinstvena dozvola, objašnjena. Neke države idu i dalje pa zapošljavanje uslovljavaju sopstvenim statusom poslodavca još pre nego što se ijedna dozvola izda, što je logika priznatog sponzora opisana u tekstu o holandskoj GVVA jedinstvenoj dozvoli.

Istek je zamka koja preko noći pretvara legalnog radnika u nelegalnog

Dozvola je sat koji otkucava. Onog dana kada istekne, radnik koji je bio u zakonu postaje, u očima direktive, državljanin treće zemlje koji radi bez ovlašćenja, a poslodavac koji ga i dalje plaća je taj koji čini prekršaj. U direktivi nema nikakvog počeka za poslodavca koji je naprosto izgubio iz vida datum.

Tu kontrole dokumenata prestaju da budu jednokratan zadatak pri prijemu i postaju trajna obaveza. Za svaku dozvolu u evidenciji mora se zabeležiti datum isteka i obeležiti rok za obnovu znatno pre toga, jer obnove nisu trenutne i zahtev se često mora podneti dok je tekuća dozvola još uvek važeća. Konkretan scenario kvara je banalan i čest: dozvola istekne, obnova je podneta sa zakašnjenjem ili nikako, nagrne inspekcija i utvrdi se da je poslodavac za taj period zapošljavao nelegalnog radnika. Kažnjen nije radnik. Odbrana je evidencija koja prati datum isteka i obnove svake dozvole i zaustavlja isplatu zarade preko neobnovljene dozvole.

Kako posledice zaista izgledaju

Direktiva zahteva od država članica da uvedu novčane kazne srazmerne broju radnika, da povrate troškove eventualnog vraćanja radnika i da poslodavca učine odgovornim za neisplaćene prinadležnosti, uključujući zarade, doprinose i poreze koje je radnik trebalo da primi. Nekoliko država, među njima Nemačka i Irska, naplaćuje administrativne kazne i može da zabrani poslodavcu koji ne poštuje pravila buduće sponzorstvo ili učešće u javnim nabavkama. Za kompaniju koja zavisi od javnih ugovora, isključenje je teži udarac od same kazne.

Odgovornost za zaostale zarade zaslužuje poseban red. Ako se utvrdi da je radnik bio nelegalno zaposlen, zakon po pravilu pretpostavlja radni odnos u trajanju od najmanje propisanog perioda i obavezuje poslodavca da plati dugovane zarade za to vreme, na nivou koji bi legalan posao isplatio. Poslodavac koji je radnika bez dokumenata potplaćivao može da završi tako što plati punu zakonsku zaradu unazad, plus doprinose, plus kaznu. Jeftino zapošljavanje postaje skupo.

Čist dosije počinje na strani porekla

Provera je lakša kada je dokument koji stiže pri prijemu radnika ispravno sastavljen već na izvoru. Na strani porekla, slanje radnika iz nekoliko zemalja i samo je regulisano. Filipini, preko Department of Migrant Workers (DMW), i Nepal, preko Department of Foreign Employment (DOFE), zahtevaju overu ugovora o radu u inostranstvu od strane radnog atašea ili ambasade pre nego što radnik može biti legalno poslat. Ugovor koji nikada nije prošao taj korak daje radnika čija papirologija deluje tanko pod inspekcijom.

Ista logika važi i za kvalifikacije. Kod regulisanih zanimanja, odredišna zemlja postavlja dva pitanja: sme li ova osoba ovde da radi i da li je ova osoba priznata da obavlja baš taj posao. Priznavanje se pokreće na strani porekla daleko pre nego što se dozvola izda. Šira mreža toga ko šta mora da uradi, i kojim redom, razrađena je u tekstu o lancu usklađenosti poslodavca koji uslovljava zapošljavanje.

Ugradite proveru u prijem radnika, a ne posle njega

Provera koju poslodavac drži u svojim rukama svodi se na kratku rutinu koja se ponavlja. Potvrdite da je dozvola prava i da važi. Potvrdite da navodi vašu kompaniju i posao koji nudite. Zabeležite istek i rok za obnovu i postavite tvrdu zabranu isplate preko tog datuma. Čuvajte kopiju onoliko dugo koliko vaša država članica zahteva. Obavestite nadležni organ u roku koji ona postavlja. Obavljena pre prve smene, ova rutina je jeftina. Obavljena posle inspekcije, ona je razlika između čistog dosijea i predmeta.

Werklist vodi stranu porekla ovog procesa za poslodavce u EU iz Zagreba, Sarajeva, Beograda, Katmandua, Mumbaja i Dubaija, tako da je ugovor overen i da dozvola navodi pravog poslodavca pre nego što radnik stigne. Ako planirate angažman i želite da vam rutina provere bude prilagođena vašem gradilištu i vašoj struci, pošaljite nam kratak opis koridora. Razgovarajte sa konsultantom.