Sponzorisanje radnika iz zemalja van EU: lanac obaveza poslodavca od kog zavisi cela dozvola

Kada poslodavac u EU zaposli zavarivača iz Katmandua ili negovateljicu iz Manile, dozvola se izdaje na osnovu poslodavca, a ne radnika. Radnik donosi pasoš, potpisan ugovor i dokaz o kvalifikacijama. Sve ostalo što odlučuje da li će predmet proći i da li će dozvola opstati nalazi se na strani poslodavca. Poslodavac mora imati pravo da nastupa kao sponzor. Mora dokazati da plata dostiže zakonski minimum. I mora nastaviti da prijavljuje promene pošto radnik počne da radi. Te obaveze čine lanac. Svaka karika je posebna instanca sa sopstvenom proverom, a prekid na bilo kojoj tački poništava dozvolu bez obzira na to koliko je ostatak predmeta delovao uredno. Ovo je operativni pogled na taj lanac kroz četiri destinacije koje ga vode na različite načine: Nemačku, Holandiju, Irsku i Hrvatsku.

Direktiva koja postavlja okvir celog lanca

Većina država članica danas sprovodi zapošljavanje uz sponzorstvo kroz Direktivu o jedinstvenoj dozvoli, 2011/98/EU, izmenjenu 2024. godine. Ona radniku daje jednu objedinjenu prijavu koja vraća jednu odluku za rad i boravak istovremeno, i postavlja osnovni nivo prava na jednak tretman čim dozvola počne da važi. Za poslodavca je to važno jer je to proceduralna kičma na kojoj se gradi nacionalni predmet, ali ona ne briše razlike između zemalja. Svaka država prenosi direktivu u sopstvenu dozvolu i zadržava sopstveni test tržišta rada, pravilo o plati i režim prijavljivanja. Izmenjena direktiva nosi rokove za prenošenje koji padaju na države članice tokom perioda utvrđenog u tekstu, a tačan datum od kog određena država primenjuje nova pravila treba potvrditi za tu državu, a ne pretpostaviti za celu uniju. Struktura je zajednička. Detalji usaglašenosti su lokalni.

Ispod direktive stoji još jedan instrument koji poslodavac oseća još neposrednije. Direktiva o sankcijama poslodavcima, 2009/52/EC, čini zapošljavanje državljanina treće zemlje bez prava na boravak prekršajem poslodavca u celoj EU, uz kazne i isključenje iz javnih nabavki. Zato provera prava na rad nije puka formalnost. To je zakonska obaveza koja pada na poslodavca, a provere dokumenata koje je ispunjavaju opisane su u tekstu o proverama dokumenata koje čuvaju poslodavca od suda.

Prva karika: imate li uopšte pravo da sponzorišete

Pre nego što se ijedan predmet radnika pomeri, više država pita da li poslodavac uopšte sme da sponzoriše. Najjasniji primer je Holandija, gde IND vodi režim priznatog sponzora, takozvani erkend referent. Za većinu ruta za migraciju stručnih radnika kompanija koja zapošljava mora već imati status priznatog sponzora pre nego što može da podnese prijavu, a taj status je registracija za koju se poslodavac prijavljuje i koju održava, sa sopstvenim uslovima i obavezom vođenja evidencije. Poslodavac koji ugovori zaposlenje radnika sa Filipina i tek tada otkrije da nije priznati sponzor izgubio je vreme koje sam postupak priznavanja zahteva. Ta ruta, i razlog zašto priznavanje dolazi pre pitanja plate, opisani su u tekstu prvo priznati sponzor, pa tek onda prag plate.

Nemačka istu kariku postavlja drugačije. Ne postoji jedinstvena licenca sponzora, ali Bundesagentur fuer Arbeit (Savezna agencija za zapošljavanje) mora odobriti većinu zaposlenja pre nego što ono može da dovede do boravišnog naslova, pri čemu proverava platu i uslove konkretnog radnog mesta. Irska pravo na sponzorstvo vodi kroz Department of Enterprise, Trade and Employment, DETE, koje izdaje radnu dozvolu poslodavcu i očekuje da je poslodavac sproveo test tržišta rada koji tip dozvole zahteva. Hrvatska pravo na sponzorstvo vezuje za proveru tržišta rada koju sprovodi Hrvatski zavod za zapošljavanje, HZZ, pre nego što Ministarstvo unutrašnjih poslova, MUP, izda dozvolu za boravak i rad. Četiri mehanizma, jedno pitanje: da li ovaj poslodavac uopšte sme da dovede radnika.

Druga karika: minimalna plata je dokaz, a ne ponuda

Druga karika je plata, i u sve četiri države načelno funkcioniše isto. Poslodavac koji sponzoriše mora platiti barem onu platu koja se primenjuje, a koja plata važi zavisi od radnog mesta. U Nemačkoj to znači kolektivnu ili granskom normom utvrđenu platu za građevinu, ugostiteljstvo ili logistiku, a ne tek zakonski minimum. U Holandiji rute za stručne radnike nose sopstvene pragove plate koje utvrđuje IND i koji se svake godine usklađuju sa inflacijom. Irska General Employment Permit primenjuje minimalni godišnji iznos zarade koji raste po objavljenom rasporedu. Hrvatska ponudu upoređuje sa uslovima potvrđenim u proveri HZZ.

Iznos se utvrđuje po državi članici i menja po sopstvenom ciklusu, pa je sigurno pravilo navesti prag za godinu podnošenja prijave i dokumentovati osnov za njega, umesto da se prenosi stari broj. Isplata ispod minimuma jedan je od najsigurnijih načina da se izgubi dozvola. Može srušiti predmet pri odlučivanju, a što je gore, može izazvati povlačenje dozvole pošto radnik već stigne, što ruši celo zaposlenje i ostavlja poslodavca da snosi troškove. Plata se tretira kao dokaz koji poslodavac podnosi, a ne broj o kojem pregovara posle odobrenja.

Treća karika: obaveze koje počinju onog dana kad radnik stigne

Lanac se ne završava kada se dozvola odštampa. Većina država nameće sponzoru trajne obaveze, a njihovo kršenje je tih način da se poništi dozvola koja je uredno izdata. Holandski priznati sponzor mora voditi evidenciju i obavestiti IND o relevantnim promenama u utvrđenim rokovima. Više država traži od poslodavca da prijavi kada se posao završi, kada se promeni adresa radnika ili kada se promeni samo radno mesto, svaki put unutar zadatog roka. Ako se rok propusti, u prekršaju je poslodavac, a ne radnik.

Tu se hvata sponzor koji je dozvolu shvatio kao završnu liniju. Radnik se premesti na drugo gradilište ili na drugo radno mesto, plata se promeni, a promena se nikad ne prijavi. Pri sledećoj kontroli instanca utvrdi da dozvola više ne odgovara poslu, i dozvola se može povući. Odbrana je da se svaki događaj koji podleže prijavi zabeleži uz rok koji ga uređuje i da ugovor, plata i naziv radnog mesta ostanu usklađeni sa onim što je instanci rečeno na početku. Za širu sliku toga na šta status sponzora zaista obavezuje poslodavca pogledajte tekst šta sponzorisanje radnika zaista znači za poslodavca u destinaciji u EU.

Gde lanac prvo puca

Najčešći prekid je upravo onaj prvi. Poslodavac u Holandiji podnese prijavu za migraciju stručnog radnika bez statusa priznatog sponzora, a IND je vrati neobrađenu, jer kompanija koja nije priznati sponzor uopšte ne može da podnese prijavu na toj ruti. Regrutacija je bila u redu, radnik je bio stvaran, a nedelje su izgubljene na prijavi koja nikada nije mogla biti prihvaćena. Isti obrazac se ponavlja i drugde: irski predmet zasnovan na zanimanju koje ne ispunjava uslove, nemački predmet sa platom ispod granske norme, hrvatski predmet podnet pre nego što je provera HZZ prošla. Svaki je jedna karika proverena prekasno.

Werklist vodi izvornu stranu ovog lanca iz ogranaka u Katmanduu, Mumbaju, Dubaiju, Zagrebu, Sarajevu i Beogradu, dovodeći radnike iz Nepala, Indije, sa Filipina i sa Zapadnog Balkana, tako da su provere na strani poslodavca potvrđene pre nego što se predmet radnika pomeri. Ako planirate koridor ka Nemačkoj, Holandiji, Irskoj ili Hrvatskoj i želite da svaka obaveza sponzora bude postavljena prema vašoj struci i broju ljudi, pošaljite nam opis koridora. Razgovarajte sa konsultantom.